Život novinara na Kosovu, manje vredan od viagre

foto: Kushtrim Ternava

Kosovski mediji danas mogu veoma malo da se pohvale u vezi sa njihovom pozicijom i poštovanjem koje uživaju u društvu za koje rade. Ovo jedino ne važi za javni televizijski servis RTK (ranije Radio Televizija Priština), koji je postao lična igračka u rukama Hashima Thacija i njegove partije PDK. RTK, za razliku od ostalih medija na Kosovu, “diše lakše” jer godinama korisiti milionske finansijske transfuzije iz državne kase – sa uslovom da najbolje predstavi interese vlade. Zato je i “red” da RTK ne služi nikom više nego onima koji je kontrolišu tuđim, odnosno parama poreskih obveznika Kosova.

piše Una Hajdari

Mizorni napad kuhinjskim nožem sa ledja na novinara Milota Hasimju prošlog ponedeljka, ilustrativan je primer stanja u kojem se danas nalazi kosovsko novinarstvo. Reportaža napadnutog novinara imala je za temu lokalno proizvedenu viagru, preparat za koji njegov izumitelj tvrdi da je efikasniji od originala. «Sa ovim proizvodom, ponosni muški organ će raditi kao nikad pre!,» tvrdio je u reportaži ponosni izumitelj. Hasimja je doživeo da bude napadnut na radnom mestu i pred očima šokiranih kolega. Dobio je od strane napadača nekoliko udara nožem u vrat i glavu, spašivsi se u prvom redu zahvaljujući svojoj snalažljivosti i brzoj intervenciji njegovih kolega sa televizije Klan Kosova.

foto: Kushtrim Ternava

Hasimju su hitno prebacili u bolnicu a na podu, za stolom i na monitoru njegovog kompjutera su ostali tragovi od krvi, koja je štrkljala iz njegovih rana zadobijenih ubodima velikog kuhinjskog noža. Napadač ima 22 godine, i tvrdi da mu se nije sviđalo kako je predstavljen u reportaži, iako se on na TV pojavljuje samo na par sekundi. “Ako se ovo dogodilo meni, onda ne mogu ni da pretpostavim sta će se desiti onim kolegama koji se bave teškim temama,” poručio je lakonski Hasimja iz bolnice.

Dan nakon napada na njega, u centru Prištine su se okupili da protestuju novinari Kosova. Napad na Hasimju, prema njima, bio je samo zadnji u seriji napada i pritisaka na kosovske novinare i medije: dvoje novinara su dobili javne pretnje od strana radikalnih islamskih grupacija da će biti «ubijeni, na isti način kao novinari u Siriji» zbog istraživačkih napisa na tu temu. Pre neki dan je istraživački novinar najvećeg nezavisnog dnevnog lista „Koha Ditore“ dobio pretnje od strane misije EU na Kosovu, kada je otkrio do sada najveći skandal u redovima evropske misije za vladavinu prava.

foto: Kushtrim Ternava

foto: Kushtrim Ternava

Kosovski mediji danas mogu veoma malo da se pohvale u vezi sa njihovom pozicijom i poštovanjem koje uživaju u društvu za koje rade. Ovo jedino ne važi za javni televizijski servis RTK (ranije Radio Televizija Priština), koji je postao lična igračka u rukama Hashima Thacija i njegove partije PDK. RTK, za razliku od ostalih medija na Kosovu, “diše lakše” jer godinama korisiti milionske finansijske transfuzije iz državne kase – sa uslovom da najbolje predstavi interese vlade. Zato je i “red” da RTK ne služi nikom više nego onima koji je kontrolišu tuđim, odnosno parama poreskih obveznika Kosova.

Jednoj ovakvoj tendenciji opšte nesigurnosti novinara do sada nije organizovan neki značajniji kolektivni otpor, nego je to do sada tretirana više kao stvar pojedinca i para nezavisnih medija, koji se bore protiv njihovog ušutkivanju i istrebljenja nezavisnog novinarsva na Kosovu. Prvedeno u svakodnevni život, to znači da mediji i novinari danas na Kosovu imaju onoliko slobode i prostora za izveštavanje koliko ih sami mogu obezbediti i za koliko se sami mogu izboriti.

foto: Kushtrim Ternava

foto: Kushtrim Ternava

Kao najstrašniji primer ovog može da posluži i dalje misteriozno ubistvo novinara Xhemajla Mustafe, koje se dogodilo posle završetka rata na Kosovu i NATO intervencije. On je bio prvi koji se usudio da u posleratnoj «euforiji» kritikuje pokušaj vođa Oslobodilačke Vojske Kosova da sebe prikažu kao «spasioce». Ubijen je na ulazu svoje zgrade usred belog dana, ubrzo nakon što je objavljena serija njegovih članaka na ovu temu. Taj slučaj nikad nije rešen, ali se tretira kao početak niza politički motivisanih ubistva, tokom kojih više u igri nisu bili poremećeni međuetnički sukobi, nego borba političkih struja za dominaciju u to doba.

Ubistvo Mustafe nikada nije rešeno i počinioci tog zločina teško da će biti stigmatizirani u društvu. Da se to desilo, onda bi se moglo očekivati da će jedan mladić dva puta razmisliti kad mu na um padne da nožem krene prema kancelariji novinara, koji ga je «naljutio» svojim poslom.

Oglasi

Odgovori

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s

%d bloggers like this: