U susret finalu Svetskog prvenstva u fudbalu: nasilje, sport i eksploatacija…


U decembru 2013.godine, nakon što je u veoma kratkom roku nekoliko radnika preminulo na svojim radnim mestima, građevinski radnici angažovani u izgradnji stadiona za Svetsko prvenstvo u fudbalu u Brazilu najavili su da će stupiti u štrajk. U jesen 2013.godine svetski mediji svet su suočili sa izuzetno lošim uslovima u kojima rade radnici angažovani za izgradnju stadiona i pratećih objekata za potrebe organizacije Svetskog prvenstva u fudbalu koje treba da se održi u Kataru 2022. godine. Britanski Gardijan preneo je informacije o smrti četrdesetak radnika imigranata iz Nepala koji ilegalno rade u ovoj arapskoj zemlji. Ovi radnici smešteni su u objekte koji ne ispunjavaju minimum sanitarnih uslova potrebnih za normalno stanovanje dostojno ljudskih bića. Osim toga, uskraćeni su im obroci za vreme radnog vremena, dok vodu za piće moraju da plaćaju. Isto tako, radnici mesecima nisu dobili plate, a ne mogu da napuste svoja radna mesta jer su im zaplenjeni pasoši.

piše Milorad Gačević

PROTESTAS EN BRASIL CONTRA EL MUNDIAL TERMINAN CON ACTOS DE VIOLENCIATokom trajanja Zimskih olimpijskih igara u Sočiju u medijima su vođene rasprave o nekim problematičnim aspektima vezanim za organizaciju ovog velikog sportskog takmičenja. Naime, za potrebe organizacije ove Olimpijade uložena je ogromna suma novca tako da je ona predstavljala najskuplju Zimsku olimpijadu u njenoj istoriji. Međutim, tzv. mejnstrim zapadni mediji izveštavali su o brojnim propustima s kojima su se učesnici igara suočavali u pogledu uslova za pripreme sportista i stanje objekata u kojima su sportisti i gosti igara bili smešteni, dok su neki ozbiljniji kritičari ukazivali na korupciju koja je pratila pripreme samog takmičenja ali i na kršenje ljudskih prava. Ijan Buruma, u tekstu Idiotluk olimpijskih vrednosti, koji je obljavljen u Ninu, ukazuje na to da je Kubertenov san o apolitičnom bratstvu, koji se propagira kao svojevrstan kredo modernih olimpijskih igara, oličenje apolitičnog idiotizma pomoću koga se sprečava rasprava o represivnim političkim okolnostima u okviru kojih su se mnogo puta u istoriji odvijala velika sportska takmičenja. Prema Burumi, Putin je iskoristio ovaj olimpijski idiotluk kako bi preko Zimskih olimpijskih igara pokušao da pruži nešto sjaja svojoj autokratskoj državi. Na drugoj strani, u srpskoj javnosti, kritički pristup zapadnih medija prema Zimskoj olimpijadi u Sočiju objašnjavao se ljubomorom Zapada prema moći Putinove Rusije, kako je to učinio Bojan Bilbija u tekstu Igre oko igara koji je objavljen u Politici. Premda su kritičari poput Burume svakako ukazali na neke probleme vezane za organizaciju sportskih manifestacija, čini se da su i globalnii lokalni mediji izbegli da zahvate sam koren stvari.

U gradovima širom Brazila trenutno se odvija Svetsko prvenstvo u fudbalu. Kao što to obično biva, svetla medijskih reflektora uperena su na dešavanja na samim sportskim terenima. Međutim, dešavanja oko fudbalskih stadiona možda su mnogo zanimljivija. Jer, tokom prvenstva, sasvim u drugom planu, iza oka kamera koje se fokusiraju na zbivanja na fudbalskim terenima i plažama koje pohode turisti, građani Brazila protestvuju protiv organizacije ovog velikog sportskog takmičenja i tako nastavljaju ono što su započeli još prošle godine i nastavili pred sam početak takmičenja. Naime, još u junu 2013. godine, kada je u Brazilu bio organizovan Kup konfederacija, kao generalna proba za Svetsko prvenstvo, veliki broj građana Brazila izašao je na ulice. Građani Brazila svoje proteste protiv organizacije Mundijala ponovili su i i u maju ove godine. Polovinom maja nekoliko hiljada građana blokiralo je saobraćaj u gradovima Brazila u kojima će biti igrane utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu. Tako je nekoliko hiljada članova Pokreta radnika beskućnika (M6TST) poseglo za paljenjem guma ispred stadiona Itakerao. Građani Brazila ne mogu da se pomire s ulaganjem ogromnih količina novca u izgradnju fudbalskih stadiona, dok veliki broj stanovnika ove velike zemlje živi u bednim uslovima, dok nema novca za ssocijalnu zaštitu, zdravstvo, obrazovanje i kulturu. Građani Brazila tako u korenu zahvataju suštinu problema organizacije velikih sportskih takmičenja. O čemu je reč?

manifestations-bresil-1Još u novembru 2013.godine mediji su preneli informacije o lošim radnim uslovima u kojima rade srpski građevinski radnici koji su učestvovali u izgradnji objekata potrebnih za organizaciju Zimskih olimpijskih igara u ruskom gradu Sočiju. Naime, jedan broj radnika izneo je tvrdnje kojima se upućuje na to da su praktično bili zarobljeni u Sočiju gde su stanovali i radili u izuzetno lošim uslovima, a osim toga izvesno vreme uopšte nisu imali nikakva primanja pa su faktički ostali bez novca potrebnog za puko preživljavanje. U januaru 2014. godine mediji su preneli vest o hapšenju tridesetak radnika iz Srbije koji su ilegalno radili na gradnji objekata za Zimsku olimpijadu. Nakon povratka u Srbiju radnici su svedočili o izuzetno lošim, zapravo nehumanim uslovima, u kojima su stanovali, o nekorektnom odnosu poslodavaca koji su implicitnim pretnjama pokušali da ih zaplaše, pri tom odbijajući da im isplate njihove zarade.

U decembru 2013.godine, nakon što je u veoma kratkom roku nekoliko radnika preminulo na svojim radnim mestima, građevinski radnici angažovani u izgradnji stadiona za Svetsko prvenstvo u fudbalu u Brazilu najavili su da će stupiti u štrajk. U jesen 2013.godine svetski mediji svet su suočili sa izuzetno lošim uslovima u kojima rade radnici angažovani za izgradnju stadiona i pratećih objekata za potrebe organizacije Svetskog prvenstva u fudbalu koje treba da se održi u Kataru 2022. godine. Britanski Gardijan preneo je informacije o smrti četrdesetak radnika imigranata iz Nepala koji ilegalno rade u ovoj arapskoj zemlji. Ovi radnici smešteni su u objekte koji ne ispunjavaju minimum sanitarnih uslova potrebnih za normalno stanovanje dostojno ljudskih bića. Osim toga, uskraćeni su im obroci za vreme radnog vremena, dok vodu za piće moraju da plaćaju. Isto tako, radnici mesecima nisu dobili plate, a ne mogu da napuste svoja radna mesta jer su im zaplenjeni pasoši.

manif_sliderŠta nam pokazuje ovaj nečovečan odnos prema radnicima koji širom sveta grade sportske objekte? Kao prvo, on nas suočava užasnom istinom koja ukazuje na to da i na početku dvadeset prvog veka i dalje postoje oblici surove eksploatacije radnika i uslovi života i rada kakvi su vladali u prvoj polovini 19-og veka, uslovi koje je Fridrih Engels opisao u svom delu Položaj radničke klase u Engleskoj. Da, početkom 21-og veka susrećemo se sa uslovima rada i života kakvi su u Evropi postojali u prvoj polovini 19-og veka, uslovima u kojima se proizvodna snaga rada razvija, umesto za radnika, isključivo za kapitalistu, a pri tom se taj razvoj “postiže pretvarajući individualnog radnika u bogalja”, perpetuirajući odnos u kojem kapital ima potpunu vladavinu nad radom. Tako i danas imamo “istorijski napredak i nužan momenat razvitka u procesu ekonomskog izgrađivanja društva”, na jednoj strani, koji se “pokazuje kao sredstvo za civilizovanu i rafiniranu eksploataciju “, na drugoj strani”. I tako je „nagomilavanje bogatstva na jednom polu u isti mah nagomilavanje bede, mučnog rada, ropstva, neznanja, podivljavanja i moralne degradacije na suprotnom polu, tj. na strani klase koja svoj vlastiti proizvod proizvodi u obliku kapitala“, kako je to Marks pisao u Kapitalu, tom delu koje je danas, očigledno ne slučajno, ponovo postalo popularno.

Kao drugo, eksploatacija radnika koji grade sportske objekte ukazuje na postojanje tamne strane koja prati organizaciju velikih sportskih takmičenja koja velikim multinacionalnim i/ili nacionalnim korporacijama, kao glavnim sponzorima ovih takmičenja, donosi ogroman profit. Istovremeno, mediji na sve strane vrše apologetizaciju savremenog vrhunskog sporta svesrdno učestvujući u promociji velikih sportskih takmičenja. Organizaciju velikih sportskih takmičenja mediji predstavljaju u dobro poznatom kodu promovisanja sporta kao stvaralačke, plemenite i viteške aktivnosti, potenciranja značajnog uticaja sporta na afirmisanje društvenog modela takmičenja, fer pleja, uspostavljanja veza među ljudima, poštovanja drugosti, multikulturalizma, itd. Simboličkim investiranjem u jedan sportski događaj, u smislu insistiranja na njegovim kulturno-vrednosnim potencijalima i kvalitetima, taj događaj automatski prestaje da bude isključivo sportski događaj. Sportska manifestacija postaje obavijena oreolom sa kojeg zrači aura reprezentativnog društvenog modela. Drugim rečima, aura svetlosti, koja zahvaljujući svakodnevnom medijskom delovanju neprestano biva reprodukovana, ostvaruje učinke formiranja simboličke predstave o sportskom događaju kao događaju na kojem se manifestuje čitav niz etabliranih i preferiranih društvenih vrednosti (takmičenje, fer-plej, multikulturalizam, itd.). Na jednoj strani imamo apologetiku sporta, vladajućih društvenih vrednosti i blještavih stadiona koji predstavljaju arhitektonska čuda, dok na drugoj strani imamo surovu eksploataciju onih bez čijeg rada ne bi bilo tih blještavih stadiona i tih spektakularnih sportskih događaja. Izgleda da je bio u pravu nemački filozof Valter Benjamin kada je konstatovao da nema nijednog dokumenta civilizacije koji istovremeno nije i dokument varvarstva.

lainfo.es-5126-brasil-protestas-contra-el-mundial-2014-contrapapelU Nasilju i metafizici francuski filozof Žak Derida pisao je o starom i skrivenom prijateljstvu između svetlosti i moći. Favorizovanjem apologetskog govora o sportu, kojim se sport obavija aurom svetlosti neupitne vrednosti savremene civilizacije, masovni mediji na izvestan način uspostavljaju prijateljstvo između svetlosti i nasilja. Zapravo, blještavom svetlošću koja zaslepljuje oči posmatrača, oni onemogućavaju vidljivost brutalnog nasilja, eksploatacije i nehumanosti. Svetlost sporta prikriva klasne antagonizme i društveno nasilje kao pojave svojstvene vladajućem kapitalističkom sistemu. Medijska reprezentacija sporta prikriva traumatično jezgro kapitalističkog društva: brutalnu eksploataciju radnika. Teodor Adorno definitivno je imao pravo kada je konstatovao da je sport ideološka zavesa iza koje se krije realno zlo. Da li ćemo nastaviti da buljimo u zlo? Ako zaista hoćemo, onda treba da imamo na umu sledeće upozorenje Adorna i Horkhajmera dato u jednom od fragmenata Dijalektike prosvetiteljstva: „Buljenje u zlo je nešto poput fascinacije. A time i nešto kao prešutno suglašavanje“.

 

Oglasi

Odgovori

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s

%d bloggers like this: