Teroristi i varvari


Svojom politikom velike sile su stvorile jedan zatvoren algoritam terorističkih reakcija koje pogoduju njihovim geostrateškim ciljevima. Svojim vojnim operacijama prouzrokuju veliki broj žrtava, siromašnih, poniženih koji nužno postaju teroristi. Oni potom svojim činovima izazivaju strah i mržnju građana zapada koji onda lakše odobravaju antiterorističke intervencije, bezbdnosne operacije, špijunažu i monitoring, kako u svetu tako i kod kuće. Potom, nove intervencije regrutuju nove teroriste i tu se perfektan krug zatvara. Od svega toga profitiraju kako zapadni politički i korporativni sektor tako i s druge strane radikalni džihadisti koji dobijaju ogroman broj novih bombaša samoubica i terorista. Baš iz tog razloga dolazi do toliko pominjanog rata kultura, jer od njega profitiraju elite na obe strane, a običan čovek na oba mesta je pijun u službi odbrane „vrednosti“ svoje civilizacije.

piše Ivan Ergić

7Uskoro se navršava sto godina od Sarajevskog atentata kojim je počeo Drugi Svetski Rat. Gavrilo Prinicp, jedan od atentatora, u zapadnoj političkoj istoriografiji, već čitav jedan vek važi za prototip teroriste, a Mlada Bosna kojoj je pripadao za terorističku organizaciju. U kreativnim evrocentričnim narativima i medijskoj produkciji koji prikrivaju neokolonijalnu ideologiju, takvi ljudi će uvek važiti za negativce. Borci za slobodu i emanipaciju iz vizure evroatlantskog imperijalizma i tzv razvijenog sveta su uvek važili i uvek će važiti za vandale i teroriste, iako je često taj „terorizam“ jedini moguć način njihove borbe. Na osnovu toga im se, s obzirom na brutalnu sliku samog čina terorizma koju odvajaju od uzroka i kauzaliteta, pripisuje anticivilizacijska sklonost varvarskom.

Posle ubistva Tea van Goga, holandskog reditelja, Evropljani su demonstrirali linč-mentalitet kojeg pripisuju drugim, varvarskim narodima. Gorile su džamije u Amsterdamu, gradu koji se smatra za centar kosmopolitizma; između ostalog i zbog droge i prostitucije jer nema ništa univerzalnije i kosmopolitskije od te dve stvari. Ali ovde nije mesto da se zvuči kao konzervativni islamski mrzitelj zapada kojih isto ima dovoljno. Ono na šta treba da se ukaže je da priča o tradicionalno tolerantnim severnim Evropljanima postaje problematična kad se dogode takve stvari, tj kad se nacija stavi pred egzistencijalni i moralni ispit, na kakvom se narodi u težim životnim i geopolitičkim okolnostima permanentno nalaze. Zbog toga pitanje psihijatrijske ekspertize Andresa Brejvika dobija ogromnu političku dimenziju. On naime zbog vrednosti tolerancije i demokratske higijene civilizacije u kojoj živi mora biti predtvaljen kao terorista koji ubija zbog poremećenog uma, a nikako iz ideoloških razloga.

Afganistan i Irak su pretvoreni u šut i pepeo, rat je doveo do stotina hiljada civilnih žrtava, da li kao kolateralna šteta ili kao posledica sankcija zbog kojih su hiljade umirali od gladi. Sa ovim zapad, nevažno u kojim alijansama i pod kojim vojnoinstitucijonalnim kišobranom proizvodi buduće teroriste. To jako dobro znaju kako globalni inženjeri u Vašingtonu, tako i sami građani Amerike koji se u anketama u velikoj većini osvrtali na činjenicu da će rat u Afganistanu i Iraku samo dodatno pospešiti svetski terorizam. Posle takvih ratova i okupacija koje se proturaju i kao antiterorističke akcije obično nastaje još veći haos i plodno tle za rasplamsavanje terorizma. O tome postoje svedočenja samih bezbednosnih službi i stručnjaka za ratovanje i terorizam. Ponovo se otkriva diskrepanca između javnog mnjenja i geopolitičkog voluntarizma elita.

3S druge strane, islamski fundamentalisti lako pretvaraju te ljude koji su izgubili svoje familije i dostojanstvo „u svete ratnike“ namećući im ideju ratova kultura i džihad. I najgore je upravo to, što i unutar muslimanskog sveta postoje uticajni klero-intelektualci koji propagiraju superiornost arapske i islamske kulture; razni imami, mule, ajatolasi.. Postoje brojni dokazi da su imami u zapadnjačkim bogomoljama ništa manje radikalni, kao što je to nedavno otkrila jedna britanska tv stanica prateći verske službe i aktivnosti u velikom broju ostrvskih džamija. Na taj način „rat kultura“postaje samoispunjujuće proročanstvo, dok su političke i ideološke elite i jedne i druge strane zadovoljne što se mladi radiklizuju u pravcu neokonzervativizma, a to znači dalje od progresivnih ideja.

Sloboda reči na zapadu znači da je dozvoljeno ne samo sve kritikovati već i sve ismejavati i ponižavati. To se lepo videlo povodom notornih alahovih karikatura u Danskoj. Takve stvari obično imaju sarkastičan i karikaturlan karakter, da bi im se oduzelo od ozbiljnosti, a u stvarnosti dobijaju daleko ciničniju dimenziju. Islam saobraća drugačijim kulturni kodovima i to je ono što libertijanski svet ne shvata ili na arogantan način ne želi da shvati. Na zapadu pod slobodom se podrazumeva da je sve dozvoljeno i da ništa nije sveto, samo je profit neupitan, i njegova sakralizacija je jedini proces koji je uspešno dovršen, dok su sve vrste spiritualnosti i svetog deklasirane i zbog toga je lako od Alaha napraviti teroristu. Preći neke granice, ako se već prelaze je na zapadu ne pitanje etike već pitanje estetike, tj preći granicu dobrog ukusa.

Danas se sam način na koji se izvodi akt terorizma poistovećuje sa zločinom, bez obzira na motive i odnose snaga. Naravno da je svako ubistvo nedužnih najgnusniji zločin, ali uvek postoji hermeneutika tog dela. Velika većina tzv terorista i bombaša samoubica nisu verski fanatici koji ubijaju iz religijskih i ideoloških razloga već iz egzistencijalnih. Korporativni terorizam i politika velikih sila je ono što proizvodi teroristički odgovor, a terorizam je trenutno samo jedan od formata borbe daleko slabijeg protivnika. Naravno da terorizam stvara samo veću nesreću i nastavlja lanac nasilja, i ne treba ga odobravati niti veličati. Međutim mora se razumeti njegov uzrok, jer u dobu tzv asimetrijskog rata gde je uvek na jednoj strani velika koncentracija moći, terorizam ostaje jedini način da se donekle pričini bol i nanese šteta protivniku, i on nikad nije takvog inteziteta.

5Terorizam želi da se prikaže kao degutantan čin fanatika koji je doveden u asocijativnu i semitoičku ravan sa islamom. To je dominantno u percepciji zapada, što se moglo videti u pomenutim karikaturama danskih novina i to je rat kultura koji ide paralelno sa konkretnim ratovima. Međutim, sliku o terorizmu kao ekskluzivno muslimanskoj priči i delu zaluđenih fanatika i varvara kvare „teroristički“ akti nemuslimana kao što su IRA ili Batasuna, u srcu same Evrope ili levičarskih Crvenih Brigada i Rafovaca. Nažalost, prosečan zapadni medijski konzumer kupuje priču o iracionalnom terorizmu i sklonosti varvarskom kao islamskom specifikumu. O Brejviku koji je pomenut, ne treba previše pričati, jer se na njemu može toliko toga pojasniti da ga je gotovo neviteški eksploatisati kao paradigmu ideološkog terorizma zapada, drugim rečima na njemu je lako poentirati.

Za elitu demokratskog sveta, ali i politički razum prosečnog zapadoida direktne akcije i sabotaže ekoloških aktivista su takođe terorizam, a njihovi članovi su obični vandali. On ih vide kao svoje sunarodnike koji su zastranili i koji predstavljaju civilizacijsku aberaciju, jer nisu odrasli u varvarskoj kulturi. Ekoterorizam je međutim izdanak zapadne političke svesti i spoznaje da korporativizam uništava prirodno okruženje u kom živimo i koja je osnova života, međutim zapad bira da bude ponosan na neka svoja druga dostignuća. Da li je zaustaviti nekog ko uništava šume, zagađuje reke i mora, pušta otrove u atmosferu teroristički čin? Na ovo primeru se najbolje vidi da se prefiks terorizma koristi da bi se diskvalifikovali ne pogrešan način borbe aktivista, već da bi se diskvalifikovala opravdanost i sam politički sadržaj njihovog anagažmana.

Josh P feb 9 2008Maragaret Tačer se osamdesetih brutalno obračunavala sa sindikatima koje je videla, po njenim rečima, kao unutrašnjeg neprijatelja daleko većeg nego spoljašnjeg, misleći na rat oko Foklandskih ostrva. U istom maniru, ona je proglasila Afrički Nacionalni Kongres za terorističku organizaciju, demonstrirajući iste sentimente britanskih državnika koji su prevladavali za vreme pokreta za oslobođenje Indije. Dakle, i ovde je vidljivo da svi koji se na bilo koji način pobune protiv ustaljenog poretka moći biće proglašeni za nasilnike i teroriste. Onda postaje sasvim razumljivo zbog čega je od američkih centara moći Vikiliks takođe proglašen za terorističku organizaciju a njihovi aktivisti za globalne neprijatelje broj jedan.

Ono što besprekorno pokazuje politički karakter samog termina terorizam je čitava moderna istorija bezbednosnih i političkih strategija gde se jednoj te istoj grupi pripisuje terorizam, dok promenom geopolitčkih okolnosti i interesa ti isti postaju borci za slobodu. Ne tako davni primeri su Al Kaida u Afganistanu, i OVK na Kosovu. Postoji takođe ogromna dokumetovana hronika onoga šta se zove državni terorizam, uperen protiv progresivnih snaga i sopstvenog građanstva, i to u najdemokratskijim zemljama. Razne strategije tenzije, i fabrikovanja unutrašnjeg sukoba protiv levice u Italiji i Nemačkoj sedemadestih godina imaju sve odlika državnog terorizma.

Teroristička dela ne čine samo zaglupljeni primitivci već se među njima nalaze jako često dobro obrazovani, studenti, familijarni ljudi.. uostalom, mnogi teroristički činovi su postali toliko sofisticirani u svojem planiranju i izvedbi da je teško poverovati da to može sve da izvede neko ko je neinteligentan i ko je po prirodi varvar. Posle 11. Septembra u javnom mnjenju pa i onom levičarskom govorilo se o tome kako je bombaško samoubistvo kukavički čin. Istina je upravo suprotna, jer prevazići strah od smrti je upravo ona linija koju retko ko danas, opijen potošačkim erosom i hedonizmom može da prekorači. Osim toga, kukavički čin je upravo ono što radi suprotna strana, na bliskom istoku i Aziji, gde sa bezbedne distance ili sa ogromnih visina seje smrt među civilima. Tu stoji bodrijarova opaska da je ta simbolička smrt ono što imperija ne može da postigne i što ih razdvaja.

6Uostalom sama kultura je nikla iz varvarizma, kolonijalizma, imperijalizma.. Fenomenološki gledajući Francuska revolucija je bila nasilnički varvarski čin, ali ona je jedna od osnovnih prosvtiteljskih, kulturnih i političkih temelja Evrope. Međutim kada se sagledaju konkretne društvenoistorijske okolnosti, tek onda priroda bilo kog fenomena ili procesa dobija svoje značenje, pa tako i nasilje koje će uvek na površini izgledati kao varvarizam. Zbog toga treba oštro razdvajati varvarizam i terorizam koji je iracionalan, mrziteljski, osvetnički, rušiteljski iako često podstaknut egzistencijalnom nevoljom, i onaj koji je iskorak ka emancipaciji, tj kao poslednji instrument borbe protiv ugnjetavanja, dehumanizacije i destrukcije.

Svojom politikom velike sile su stvorile jedan zatvoren algoritam terorističkih reakcija koje pogoduju njihovim geostrateškim ciljevima. Svojim vojnim operacijama prouzrokuju veliki broj žrtava, siromašnih, poniženih koji nužno postaju teroristi. Oni potom svojim činovima izazivaju strah i mržnju građana zapada koji onda lakše odobravaju antiterorističke intervencije, bezbdnosne operacije, špijunažu i monitoring, kako u svetu tako i kod kuće. Potom, nove intervencije regrutuju nove teroriste i tu se perfektan krug zatvara. Od svega toga profitiraju kako zapadni politički i korporativni sektor tako i s druge strane radikalni džihadisti koji dobijaju ogroman broj novih bombaša samoubica i terorista. Baš iz tog razloga dolazi do toliko pominjanog rata kultura, jer od njega profitiraju elite na obe strane, a običan čovek na oba mesta je pijun u službi odbrane „vrednosti“ svoje civilizacije.

4Sve u svemu, terorizam i varvarstvo nije nešto što je islamsko i vanzapadnjačko. Zapad hronično koketira sa nekadašnjom antičkom filozofijom po kojoj su samo Atinjani bili prosvetljeni i kulturno napredni a svi drugi su bili varvari i nedostojni civilizacije. Sa ovim zapad takođe zadovoljava malograđansku sujetu svog prosečnog žitelja kojeg uvodi u rat kultura, i kog držeći u konstantnom strahu od terorizma zloupotrebljava i kontroliše. Njegova politička svest biva zatomljena strahom i on postaje pasivan posmatrač koji kupuje jeftine medijske konstrukcije i ideološke stereotipe. Na tom istom zapadu, policijska brutalnost koja je usmerena uglavnom protiv manjina i radnika predstavlja varvarstvo par ekselans. To smo videli i nedavno na primerima Los Anđeleških ili Londonskih nereda, koji su bili uglavnom usmereni na crnce i imigrante, kao i onih pariških koje je Sarkozi brutalno ugušio.

8Okupcija Avganistana i brutalni rat koji i dalje traje je klasična odmazda, to treba reći jer se upravo sentimenti iracionalne osvete pripisuju primitivnim društvima i prevaziđenim oblicima ljudskosti. Neosetljivost na rušenje i zatiranje čitavih civilizacija, naroda i njihovih kultura je varvarstvo gotovo po definiciji. Neovarvarizam bez presedana se danas ne ogleda samo u paljenju muzeja i rušenju spomenika u autohtonim i dalekim kulturama već i u inventivnom i sofisiticiranom sadizmu slika iz Gvantanama i Abu Graiba. Klasični teorizam na koji je osuđen ugrožen i slabiji, je uglavnom plod egzistencijalne nužnosti, i on je u suštini samo fatalan i destruktivni oblik otpora i borbe za dostojanstvo. Međutim, ovaj drugi terorizam i varvarstvo su prošli civilizacijsku refleksiju, dakle sa punom svešću i bez ikakve neposredne nužnosti, i kao takav je daleko monstruozniji.

Oglasi
Comments
One Response to “Teroristi i varvari”
Trackbacks
Check out what others are saying...
  1. […] Posted by Novi Plamen on February 3, 2014 · Leave a Comment […]



Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s

%d bloggers like this: