Каrleuša i Ceca: proizvodi jednog vremena


“Pljuvati po ljudima koji posećuju takve koncerte, koji su lišeni elementarnih stvari u životu, samopoštovanja, koji kroz takve sadržaje potvrđuju sebe – isto je kao i, ponavljam, kriviti gladnu decu afrike zato što jedu ono što im padne pod ruku. Svako jede ono što ima i u fizičkom i u duhovnom smislu. Radi se o uskraćenosti, kao i o sistematskom odvlačenju ljudi od svega onoga što bi moglo da ih oplemeni i natera da se zajedno sa drugim ljudima bore za promenu svog tragičnog drušvenog položaja i uslova u kojima žive.Nedeljama pratim komentare na fejsu i drugim medijima povodom Cecinih i Karleušinih koncerata i umesto da lamentiram o tome kako je to ne znam koliko strašno pisaću o nečemu što me daleko više plaši.“

piše Stefan Simić

Nedeljama pratim komentare na fejsu i drugim medijima povodom Cecinih i Karleušinih koncerata i umesto da lamentiram o tome kako je to ne znam koliko strašno pisaću o nečemu što me daleko više plaši.

Njih dve me ne brinu, one su proizvod sistema i vremena u kome živimo, brinu me armije i armije lažnih kritičara svega toga koji svojim komentarima samo doprinose sveopštem ludilu. Oni ne shvataju da su samo dekor u tim senzacijama, obmanjivači javnosti koji umesto da se svesno ograde, ljudski i dostojanstveno, oni mesecima vrte istu ostrašćenu priču gde se oni, kao navodno, gnušaju svega toga, a u stvari, to im je glavna tema kojom se bave i pomoću koje podižu svoj rejting.

Oni kao da se takmiče ko će više da uvredi i opljuje, bez ikakve kritičke distance i mere. Oni apsolutno ništa ne menjaju, samo se naslađuju podrškom koju dobijaju za svoje ne znam kakve kolumne. Oni nisu revolucionari već foliranti koji se kriju iza svojih internet profila i morališu o propasti Srbije. Oni ne nude ništa novo već samo vrte jednu istu priču stvarajući bezbroj senzacionalističkih tekstova koji podrivaju najniže strasti. Oni na neljudski način pišu o neljudskom ne razlikujući kritiku od osude, strasno od ostrašćenog, prezir i mržnju od prkosa…

Baviti se Karleušom i Cecom na tako prizeman način ili vređati ljude zato što ih slušaju, isto je kao i vređati ljude u Africi zato što jedu ono što imaju a ne šunku, kavijar i ne znam šta. Moralisati nedeljama o tome a ne dovesti u pitanje sistem koji se zasniva upravo na proizvodnji masovnog idiotizma isto je kao i gasiti požar benzinom. Efekat je isti – vatra se samo rasplamsava!

Ne shvataju da takvim “vatrenim” komentarima samo doprinose idiotizaciji protiv koje se, navodno, toliko bore?

Oni ne kritikuju laži i opsene, oni kritikuju Karleušu i Cecu. Oni ne kritikuju kapitalizam koji od svega stvara izvore profita, oni kritikuju dve pevačice koje su za sve krive. Oni ne kritikuju poredak koji unišatava vodu, vazduh, hranu, međuljudske odnose, kulturno nasleđe, oni se mesecima bave nekakvim koncertima kakvih je na stotine dnevno u svetu. Oni ne vide suštinu i pozadinu svega toga, oni samo zamajavaju javnost koja naivno naseda.

Umesto da se obračunaju sa realnim neprijateljima kojima takvo stanje u društvu odgovara (vladajućoj klasi) oni izgrađuju na tome svoje novinarske i književne karijere vodeći imaginarne bitke sa zmajevima, praveći od toga umetnost.

Kada se već bave tom sferom, umesto da se kritika usmeri protiv čitave estrade koja egzistira na senzacijama, skandalima i žutoj štampi, protiv sistema koji se zasniva na lažima i manipulacijama, koji proizvodi masovni idiotizam, oni nemilosrdno pljuju po pojedincima koji su, iz ovih ili onih razloga, medijski najzastupljeniji.

Isto kao što Cecini i Karleušini koncerti nemaju za cilj da oplemene čoveka, da ga motivišu da postavi suštinska pitanja i da ga pokrenu da se bori za svoja ljudska i građanska prava – isto tako nemaju ni njihovi komentari. Nema dubljih analiza, nema šire perspektive, nema ljudskog odnosa, nema, u stvari, ničeg bitnog. Sve se svodi na sarkastične izjave, uvrede, etikete, prozivke, huškanje javnosti i jeftino moralisanje po principu – Ceca i Karleuša ne valjaju a drugi su dobri.

Koji drugi? Radi se o industriji koja sistematski proizvodi zaglupljivače širokih narodnih masa. Oni su samo marionete u rukama sistema. Čovek treba da kritikuje masovni idiotizam u globalu, ono što ga proizvodi i podstiče a ne da krvnički udara po pojedincima doprinoseći razvoju najnižih pobuda. Radi se o industriji koja svesno stvara laži i egzistira na lažima. Nema tu nikakve umetnosti, radi se o povlađivanju širokim narodnim masama i o obrtu profita.

U tom kontekstu, nema suštinske razlike između Cece, Karleuše, Ere Ojdanića, Ekrema Jevrića, Mileta Kitića, Milana Tarota – svi oni su samo lutke na sve tragičnijoj pozornici koja u nedostatku pravih dešavanja od njih pravi legendarne ličnosti. Oni su legendarni po tome što odgovaraju duhu vremena i što ništa bitno ne dovode u pitanje? Ne smeju se ljudi Ekremu zato što je duhovit već zato što se u javnosti napokon pojavio neko ko je gluplji od njih.

Došli smo do toga da umesto da tragamo za boljima, za onima koji će da nas inspirišu i pokrenu kao ljude, mi tragamo za gorima i od njih pravimo nacionalne veličine…

Ići tom logikom, nije Karleuša doživela debakl na Ušću već Srbija koja je tome pridala toliki značaj. Nije izgubila Karleuša već Srbija. Karleuša živi od senzacija (“ja sam slatka mala, koja živi od skandala…” – jedan od njenih najvećih hitova). Sama sebe proglašava za “divu”, “najveću zvezdu balkana”, priča o nekakvim ljudskim pravima… Njoj raste rejting, tiraž. Radi se o pravilima šou biznisa a ne o nečijoj patologiji. Ona “odlično” radi svoj posao i “odličan” je profesionalac čim toliko dugo opstaje na muzičkom tržištu. Radi se o unapred smišljenim marketinškim trikovima koji imaju zadatak da izazovu reakcije javnosti a ne o spontanim gestovima.

Karleuša se ne bori za revoluciju koja će da uništi kapitalizam već za onu u kojoj će ona biti apsolutni vladar. Njen tim uoči koncerta nije delio knjige ili sladoled već pivo? Ona ne deli ljude po političkoj pripadnosti ili moralnim kvalitetima već na one koji je podržavaju i u stanju su da plate kartu. Otuda i stvara takav privid u javnosti da je onaj ko nju sluša “elita”, “autentičan”, “slobodan”. Ona svoj rejting nije stekla, kao ni Ceca, svojim obrazovanjem, humanitarnim radom već konkretnom podrškom određenih političkih grupacija.

Pritom njih dve ne prodaju samo svoje pesme, one prodaju i svoj imidž i predstavljaju određeni način života. Kao i sve druge zvezde koje su proizvod masovne industrije zabave. Tu ne treba razdvajati “dobro” od “lošeg” već treba odbaciti čitav taj model koji ljude svodi na “zvezde” i “publiku”. Jedno je ljudska podrška a drugo je idolopoklonstvo. Jedno je biti uzor nekome a drugo proizvod sistema koji diktira način života po tržišno – reklamnom modelu. U krajnjem, zašto bismo se uopšte klanjali i aplaudirali nekome?

Radi se o istoj ideologiji koja se iskazuje na drugačiji način. Čim postoji potreba za fanovima, publikom, zvezdama, senzacijama, skrivenim kamerama, režiranim spektaklima, masovnim pijankama, histerijama radi se o manipulaciji, navlačenju ljudi i stvaranju odgovarajućeg načina života koji odgovara sistemu. Sve su to šok terapije za široke narodne mase koje služe obezvređenim ljudima da pobegnu iz svoje tragične svakodnevnice. Ljudi u nedostatku svojih života žive tuđe. Ljudi se u nedostatku istinskog, vode trivijalnim, prolaznim, beznačajnim…

Pljuvati po ljudima koji posećuju takve koncerte, koji su lišeni elementarnih stvari u životu, samopoštovanja, koji kroz takve sadržaje potvrđuju sebe – isto je kao i, ponavljam, kriviti gladnu decu afrike zato što jedu ono što im padne pod ruku. Svako jede ono što ima i u fizičkom i u duhovnom smislu. Radi se o uskraćenosti, kao i o sistematskom odvlačenju ljudi od svega onoga što bi moglo da ih oplemeni i natera da se zajedno sa drugim ljudima bore za promenu svog tragičnog drušvenog položaja i uslova u kojima žive.

Treba ih razumeti (radi se o ljudima koji žive oko nas i sa nama a ne o nekakvim marsovcima) i omogućiti im da dođu do pravih sadržaja. Ali ne uvredama i spletkama kao što to većina radi učestvujući u kolektivnom ludilu već razvojem solidarnosti i bliskosti kao i konkretnom borbom za humano društvo u kome će istinske vrednosti moći da zažive.

U krajnjem, Ceca i Karleuša su proizvod jednog vremena i čim privlače toliku pažnju, održavaju svoju popularnost znači da postoje i realni društveni uslovi za to koji ih održavaju tu gde jesu. Treba menjati društvene uslove a ne pljuvati po nekome iz ne znam kakvih pobuda.

Oglasi
Comments
4 komentara to “Каrleuša i Ceca: proizvodi jednog vremena”
  1. Dopke kaže:

    Izvinite, šta ste želeli da nam prenesete-poručite ??? Ili sam se ja izgubio u tekstu, ili ste Vi tolko uživali u tekstu, da ste zaboravilio poentu,tj, šta ste želeli da nam poručite. Topla voda je pronađena.

  2. Danka kaže:

    Bas tako…A sta ste to pa vi uradili ovim clankom ili cete uraditi da se drustvo promeni? Nista. Sve isto kao i ostali.

  3. Branislav kaže:

    Dragi moji Dopke i Danka, razumećete ovaj tekst tek onda kada budete spremni da:

    – više dajete, a manje uzimate,
    – sačekate svoj red i uđete kod lekara, a ne preko veze čim ste stigli,
    – ne odete na dugo očekivano subotnje pecanje, već ostanete i pomognete komšiji koji je slomio nogu,
    – ne zavidite tom istom komšiji koji je kupio nov auto, već budete srećni zbog toga,
    – ni po koju cenu ne uđete u trenutno vladajuću stranku da bi dobili posao,
    – lošem čoveku koji vam je šef kažete da je gnjida, makar izgubili posao,
    – kao vozač propustite na ulici i koga treba i koga ne treba,
    – uvek odbranite nejakog, makar dobili i po zubima,
    – svaki dan učinite neko malo delo koje svet čini lepšim…

    – i da poverujete da oko vas postoje i takvi ljudi koji su spremni na sve gore navedeno, i da je Stefan Simić jedan od njih!

    • Tanja kaže:

      Gospodine, upravo su pomenute persone koje tako vatreno branite u svom tekstu dobrano doprinele uništavanju vrednosti koje navodite pod crticama. I šta po vama treba da radimo, osim uopštenog “da tragamo za boljima”? Kako to mislite da izvedemo kada “bolji” odlaze masovno iz ove zemlje jer im “lošiji” ne dozvoljavaju da dođu do daha, a kamoli da se istaknu? Da vrtimo prstićima onda, šta?

Odgovori

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s

%d bloggers like this: