Znanje je ili večno ili nije znanje – o “večitim studentima” i ostalim nepoželjnim “rasama”


Kad kaže, “zastarevanja znanja na nivou petogodišnjeg razvoja odgovrajuće studijske grane”, da li on stvarno misli da se svakih pet godina u fizici dešava revolucija kakva je bila prelazak sa Njutnove na Ajnštajnovu fiziku? Ili, da li drži da “istoriju piše pobednik”, pa misli da neko pobeđuje i iz korena menja i samu istoriju i način na koji se istoričari bave istorijom svakih pet godina? Da li u medicini svakih pet godina dolazi do otkrića nečega kao što je genom? Ali, kad je medicina u pitanju, čak i da se stvarno svakodnevno dešavaju ovakva otkrića, opet, način na koji se medicinari njima bave ostaje isti. Baš kao i u slučaju istorije, fizike, astronomije, psihologije, filozofije ili bilo čega drugog što spada u korpus univerzitetskog znanja. Sam način na koji se neko bavi bilo kakvim pojedinačnim slučajem iz bilo koje naučne oblasti po definiciji ne zastareva.

piše Vladan Milanko*

OLYMPUS DIGITAL CAMERAPostoje (makar) dve kategorije ljudi koji se u srpskim medijima pojavljuju kao podljudi,  Untermenschen, koje je dozvoljeno tretirati kao nižu vrstu, nepoželjnu rasu. To su pušači i takozvani “večiti studenti”. Kao “niža rasa”, oni nemaju svoj glas, već obavezno samo neko drugi govori o njima.

I to govori onako kako i dolikuje da se govori o nečemu što je nisko, nesvesno sebe, nesvesno svojih postupaka: govori se o njima kao o štetočinama kojih se, na ovaj ili onaj način, društvo – bolje pre nego kasnije – mora otarasiti.

U slučaju pušača, nebitno je što je ozonski omotač probijen ovim ili onim tehnologijama, konfekcijskim proizvodima, nuklearnim testovima, itd. – pušači su oni koji zagađuju životni prostor svih ostalih. Nikome ne pada na pamet da, recimo, krivi vozače, iako su izduvni gasovi automobila pre svega ono što stvara smog u gradovima. Zašto niko ne krivi automobile i njihove vlasnike? Zato što je u pitanju nešto, smatra se, bez čega se ne može. A pušenje, cigarete, duvan – bez toga se može, to ne obavlja nikakvu funkciju u mreži svakodnevih odnosa. Ono što nije neposredno korisno, očigledno i neupitno korisno, po automatizmu se odbacuje, i ne samo da se odbacuje, nego se klasifikuje kao štetno i zabranjeno.

Ista je stvar i sa znanjem – ako ne vidimo kako i po šta je znanje neposredno korisno, onda ono postaje višak koji treba saseći. I to onda saseći po principima rasizma: dakle, ignorisati bilo šta što bi moglo na bilo koji način da osvetli poziciju upitnoga.

numeriIsto onako kako u nacističkoj Nemačkoj niko nije smeo da se pita o tome da li je sistem proizvodnje i potrošnje koji je bio dominantan ono što je dovelo do krize zbog koje je tadašnja Nemačka bila osiromašena, već su, umesto da razmatraju komplikovane odnose, naprosto uprli prstom u jednog krivca, Jevrejina, isto tako se danas u Srbiji niko ne pita o tome da li nešto veće, kompleksnije stoji iza zagađenja, već se namesto kompleksne mreže odnosa ispostavlja jedan prosti lik sa kojim treba da se obračunamo, naime, pušač. Isto onako kako Izrael od Palestine danas deli zid na kom su nacrtana polja, dok je iza zida palestinsko naselje, pa crtanje polja jeste tu sa svrhom gledanja kroz Palestince, kao da oni ne postoje, što je logika genocida, jer su, u takvoj postavci, Palestinci već unapred osuđeni na nepostojanje, isto tako o studentima govori zaposleni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, i kaže:

“Poslodavci sa rezervom, i to dubokom rezervom prihvataju takve radne biografije. Ako neko studira deset i više godina on na neki način ima zastarevanja znanja na nivou petogodišnjeg razvoja odgovarajuće studijske grane i tu je ključni problem.”[1]

ecole-chemin-de-letudiantDa je u pitanju potpuno negiranje onoga o čemu je ovaj uzeo za shodno da govori, odmah je jasno. On naprosto ne govori o onome o čemu tvrdi da govori, jer nikakvo zastarevanje znanja ne može da bude u pitanju kada se radi o univerzitetskim ustanovama. Univerzitet obezbeđuje specifično znanje koje pre svega nije znanje o nečemu, već je znanje o znanju, o tome kako znanje funkcioniše. Univerzitetsko obrazovanje je obrazovanje sa ciljem da se znanje formalizuje tako da student usled takvog obrazovanja raspolaže znanjem o tome kako se znanje uopšte ili pak znanje iz određenih oblasti uopšte stiče. Bilo koja fakultetska ustanova pruža, više ili manje kvalitetno, na ovaj ili onaj način, ali principijelno, znanje o tome kako se znanje iz određenog polja stiče, o tome po kakvim strukturama funkcionišu različita specifična znanja unutar određenog naučnog polja. Ako govorimo o fakultetskom obrazovanju, onda ne možemo da govorimo o zanatima ili srednjoškolskom usmerenom obrazovanju. A zaposleni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, govoreći za RTS o fakultetima i fakultetski obrazovanima, ignoriše karakter znanja kakav je jedini svojstven i primeren fakultetskom obrazovanju i lažira ga, i onda ga ispostavlja kao da je u pitanju zanat.

Kad kaže, “zastarevanja znanja na nivou petogodišnjeg razvoja odgovrajuće studijske grane”, da li on stvarno misli da se svakih pet godina u fizici dešava revolucija kakva je bila prelazak sa Njutnove na Ajnštajnovu fiziku? Ili, da li drži da “istoriju piše pobednik”, pa misli da neko pobeđuje i iz korena menja i samu istoriju i način na koji se istoričari bave istorijom svakih pet godina? Da li u medicini svakih pet godina dolazi do otkrića nečega kao što je genom? Ali, kad je medicina u pitanju, čak i da se stvarno svakodnevno dešavaju ovakva otkrića, opet, način na koji se medicinari njima bave ostaje isti. Baš kao i u slučaju istorije, fizike, astronomije, psihologije, filozofije ili bilo čega drugog što spada u korpus univerzitetskog znanja. Sam način na koji se neko bavi bilo kakvim pojedinačnim slučajem iz bilo koje naučne oblasti po definiciji ne zastareva. U fizici, nije Njutnova fizika osporena – Ajnštajnova fizika je drugi način bavljenja fizikom, ali zakoni Njutnove fizike i dalje važe. Znanje na opštem nivou, znanje koje je formalizovano tako da je samo svoj predmet istraživanja, da se samo bavi sobom i sopstvenim zakonitostima, večno je, u smislu da su u pitanju operativne formalne apstrakcije koje po definiciji ne mogu da zastare.

2No, baviti se ovakvom argumentacijom ne znači ništa u susretu sa onim ko na prvom mestu bira da ignoriše bilo kakav argument i naprosto etiketira kao nepoželjne određenu kategoriju. Jer ako ovaj o univerzitetskom znanju govori kao o zanatskom, kao o znanju koje “zastareva”, onda je to nešto mnogo više od zabune, zamene, greške u argumentaciji. Radi se o propisu koji propisuje priznavanje samo onog neposredno vidljivog kao neposredno korisnog, a sve ostalo – ne priznaje se. Kada mediji o ovome ne izveštavaju kao o rokovima diplomiranja za studente koji su studirali po jednom programu, već kada studente etiketiraju kao “večite studente”, onda je pred nama populistička slika “krivca”, “parazita”, a niko se ne pita zašto nešto ili nekog smatramo “parazitom”. I onda se RTS žali što njihov javni servis ljudi ne plaćaju. Prvo, ovakvim načinom izveštavanja, jesno se pokazuje da nije u pitanju javni servis, već da je u pitanju zastupnik ove ili one grupe, jasno i dogmatski nastrojene protiv neke druge. Drugo, da je informacioni servis baš i nije, jer umesto informacija dobijamo dezinformacije, kao što je ovo o navodnom univerzitetskom znanju koje, gle čuda, po RTS-u, može da zastari.

*Kraća verzija teksta objavljena na sajtu “Peščanika”: http://pescanik.net/2013/02/o-vecitim-studentima/,


[1] “Novi rok za večite studente”, 5.02.2013.http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1259570/Novi+rok+za+%22ve%C4%8Dite+studente%E2%80%9C.html, RTS, pristupljeno 05.02.2013.

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s

%d bloggers like this: