Zašto mladi glasaju za Marin Le Pen


”Na ovim teritorijama koje su na socijalnom planu najviše ugrožene, omladina, često deo narodnih socijalnih kategorija, vrlo konkretno proživljava negativne posledice ekonomskih i socijalnih izbora političke elite u najvećem delu poslednjih 20 godina.”

piše Christophe Guilluy


Prema istraživanju l’Ifopa od 16 decembra, 28% mladih od 18 do 24 godina su spremni da glasaju za Marine Le Pen, u odnosu na procenat od 20% na nivou čitave populacije koji bi njoj dali svoj glas. Iako atraktivnost FN (Front national tj. Nacionalni front- neofašistička francuska politička partija) za jedan deo omladine nije fenomen novoga doba, važnost ovih njihovih intencija nas primorava da ispitamo fizionomiju ”Francuske posle” (France d’après). Danas bi jedino Francois Hollande (kandidat na budućim predsedničkim izborima ispred Parti socialiste) bio sposoban da ostavi iza sebe Marine Le Pen u ovom glasačkom telu (33% potencijalnih glasova). Uh! Da bismo bili pravedni, možemo, dakle, reći da mladi ”glasaju levicu”. Međutim, problem koji sada postavljam je: ”o kojoj mi to omladini tačno ovde govorimo”? Iako anketa l’Ifopa ne daje indikacije o socijalnom i geografskom poreklu ovih mladih od 18 do 24 godine, možemo da postavimo nekoliko hipoteza.

Najpre, treba se podsetiti da je velika većina potencijalnih birača Marine Le Pen sastavljena od industrijskih radnika i zaposlenih, kojima možemo dodati i nezaposlene na birou rada (koji su sa svoje strane opet u najvećoj meri bivši industrijski radnici i zaposleni). Geografska lokalizacija ovih birača konstituiše takođe jedan element za razumevanje postavljenog pitanja.

Ključno je dakle to da ove narodne kategorije žive udaljene od velikih metropola, u ”perifernoj Francuskoj” (France périphérique) tj. većinski su prisutne u ruralnim, industrijskim i periurbanim (periurbanizacija je proces vraćanja građana u poluurbane i seoske regione. Prim.prev.) krajevima, kao i u malim i gradovima srednje veličine. Iako nam geografski indikator seciran u ovom istraživanju ne dozvoljava da otkrijemo ovu ”perifernu Francusku”, glasačke intencije u ruralnim zajednicama (26%) s jedne strane ali i one u pariskom regionu s druge, nam daju relativno precizne pokazatelje.

Pariski region je u stvari jedan pravi ”metropolski region” u kome ono centralno parisko gnezdo čini region Ile de France. Rezultati u tom ”pariskom anglomeratu” nam dakle osvetljavaju generalno glasačku dinamiku u većim metropolama. Intencije glasanja za FN u tom regionu su pod-zastupljene u odnosu na ukupan rezultat (14%). Ovaj rezultat zapravo potvrđuje veoma izrazitu tendenciju pod-zastupljenosti ”frontovskih” glasova u metropolama, što će reći u oblastima u kojima je regostrovana najača dinamika džentrifikacije i imigracije u poslednjih 20 godina.

Počevši od ove nove socijalne geografije, distinkcija u smislu ”različitih omladina” nam dozvoljava da vrlo pažljivo osvetlimo rezultate ovog istraživanja. Takođe, u većim metropolama, narodna omladina ”kao proizvod imigracije” se prožima sa buržoaskom omladinom ”kao proizvodom džentrifikacije”. U ovim velikim gradovima, dakle, aspiracije omladine, koja je proizvod džentrifikacije a često uživa i sve blagodeti mondijalizacije i prijemčiva je partijama levice, se ne konfrontiraju zahtevima deprivirane narodne omladine iz prigradskih siromašnih naselja. Paralelno, u periurbanim, ruralnim i industrijskim zajednicama, narodna omladina je videla mogućnost za jačanje svojih kapaciteta u smislu socijalnog pregrupisavanja teritorija i, naročito, ponovnog napredovanja narodnih kategorija stanovništva. Najveći deo ove narodne omladine živi u ovakvom okruženju. Dakle tu, u toj omladini, potencijal za glasanje za Marine Le Pen je veoma pogodan za dalje jačanje. Na ovim teritorijama koje su na socijalnom planu najviše ugrožene, omladina, često deo tih narodnih društvenih kategorija, vrlo konkretno proživljava negativne posledice ekonomskih i socijalnih izbora političke elite u najvećem delu poslednjih 20 godina.

Rezultati ovog istraživanja pokazuju da identitetska pitanja postaju zajednička narodnoj omladini. Indirektno, ona predstavljaju eho u odnosu na ”Izveštaj Kepel” o važnosti identitetske činjenice za omladinu u prigradskim siromašnim naseljima. U trenutku mondijalizacije i neophodnosti multikulturalnog društva, identitetska ”beda” izgleda da prolazi zajednički kroz narodnu omladinu i u metropolskim siromašnim predgrađima kao i periurbanim, ruralnim i industrijskim mestima. Bez obzira na rezultate narednih predsedničkih izbora, ova evolucija narodne omladine u ”Francuskoj posle”, pokazuje da će, hteli mi to ili ne, socijalno pitanje biti istovremeno i kulturno.

Les influences

30.11.2011

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s

%d bloggers like this: